E ovo je, bogami, jedan od iritantnijih filmova na koji sam
naletio u zadnje vrijeme. Beatriz je nekakva kvazi holistica, liječnica od raka
koja živi u skladu s prirodom, vegetarijanka naravno, a usput i maserka, koja
svrati odraditi poslić kod svoje prijateljice bogatašice, malo joj izmasirati
gluteus, no pokvari joj se auto. Ova nema izbora pa je mora pozvati da ostane
na večeri na koju dolaze još dvije obitelji bogataša, kompanjona njenog muža,
od kojih je jedan nekakav tajkun koji se obogatio na grbači drugih. I naravno
da na toj večeri dođe do komflikta između Beatriz i ostatka društva, a naša
žena koja živi u skladu s prirodom, naravno, na pik najviše uzme tajkunjaru.
Iako ideja možda i nije loša, priča je toliko plitka i jadna
da to skoro pa boli. A uz priču, najbolnija točka ovog filma je glavna glumica,
a to je Salma Hayek. I koliko god bilo lijepo gledati Salmicu prije dvadesetak
godina kako izvija bokove s pitonom preko ramena uz zvuke After Dark Tita i
Tarantule u Rodriguezovom od Sumraka do zore, toliko ju je bilo teško i naporno
gledati sada kao nekakvu kvaziaktivisticu koja za kućnog ljubimca ima i koze. I
da, jednoj od koza taman uoči početka priče netko je zavrnuo vratom {svašta, zašto bi neko pobogu kozu - zagutio?}.
E moja Salma... Pa zar nije licemjerno igrati ovakve uloge
kad tip na kojeg si se okomila u filmu nije nešto slično kao i tvoj, gle čuda,
mužić, francuski multimilajrder? Pa jebote Salma pa ja sam nakon ovog filma
pomislio da si se udala za nekog mariachija ili majstora za burritose ili čim
se već bave ljudi u Meksiku, ali ne, srce ti je osvojio tip vrijedan više od 15
milijardi dolara. Stvarno mi užasno ide na kurac takvo licemjerce. Pa
jebemlimusve, sere žena valjda u zahod od zlata, a tu preglumljava i izigrava
nekakvu aktivisticu ili ne znam šta. Najviše mi na živce idu takvi tipovi koji
imaju milijarde, ko Bono Vox, Anđelija Đoli i slični, a onda izigravaju nekakve
humanistice, našetavaju se po Africi i djele smokiće ili ne znam šta već. Pa
stvarno vas nabijem na neku stvar.
Opet sam se malo udaljio od filma, ali što ću, lako se
ponesem. Uglavnom, žalostan pokušaj filma koji misli da je jako pametan i
društveno angažiran i emotivan, a zapravo je veliko govno. I to ono alkoholno,
najsmrdljivije.
Primjedbe
Objavi komentar